Stanovanje kao osnovno ljudsko pravo

4391793631_b49f7a3c06_o“Svako ima pravo na životni standard koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stambeni smeštaj i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, udovištva, starosti, ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.”1

“Potrebno je do 2030, osigurati za sve pristup adekvatnom, sigurnom i pristupačnom stanovanju kao i osnovne usluge”.2

Koliko smo danas daleko od ostvarenja ovih zahteva i da li ona predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru? Continue reading

Matematika rodne ravnopravnosti protiv nje same

6301873348_c8ab0a6acd_o

Rodna ravnopravnost je već odomaćen termin na srpskoj političkoj sceni, često korišćen, malo primenjen. Proteklih nekoliko izbora, te i saziva Vlade i Skupštine pokazuju da su partije spremne i u mogućnosti da ispune zakonom propisane regulative kada se radi o rodnoj ravnopravnosti. Medjutim, isti ukazuju i da niko nije spreman da učini ni korak više od zakonskog minimuma. Continue reading

Železnice i Beograd na vodi

PENTAX Image

Izmeštanje Železničke i Autobuske stanice iz centra Beograda je šteta po celu Srbiju

Dok London i Bratislava ulažu ogromna sredstva da se železnica što više približi centru grada, u Beogradu se planira njeno izmeštanje iz centra zajedno sa autobuskom stanicom i smanjenje kapaciteta. Time se znatno otežava prilaz bolnicama, univerzitetu, ministarstvima, i svemu onome što je važno svim građanima.

Continue reading

Deljenje nije uvek deljenje

6290725551_1fb9532a45_o

Na prvi pogled, inicijative koje promovišu deljenje izgledaju kao veoma važni elementi za građenje ekonomije bazirane na solidarnosti i održivosti. Ipak, ovi različiti modeli distribucije ne generišu iste društvene i finansijske benefite. Neki od njih, kao što je npr. Uber, su forme „sharewashing-a“[1]. Zapravo, Uberov biznis model, finansiran od strane Goldman Sachs je potpuno suprotan ideji deljenja. Continue reading

Zeleno, a crveno

Nakon sloma socijalizma početkom 90ih i takozvanog kraja ideologije, gde se naglašava da je kapitalizam konačno pobedio i druga alternativa ne postoji, ubeđuju nas da stara podela na levicu i desnicu u klasičnom smislu više nije validna i kako je potpuno prevaziđena. Često je moguće čuti i od samih zelenih političara da zelenu ideologiju nije moguće smestiti na tu skalu, i da je negde između ili izvan nje, čime verovatno pokušavaju da ostvare veći uticaj u javnosti i privuku glasače sa svih pozicija ne svrstavajući se ni na jednu stranu. Zelena politika, čije su osnove borba za jednakost, socijalnu pravdu, demokratičnost društva, očuvanje životne sredine, nenasilje, a protiv klimatskih promena i neograničenog rasta itd., ovim se jasno stavlja na levu stranu političkog spektra, a u istočnoj Evropi postoji još veća potreba za radikalno levim zelenim politikama. Continue reading

Stavljamo zelene naočare

naocari-logo

Kroz više od deset godina djelovanja Zelena omladina Srbije organizovala je brojne aktivnosti sa ciljem da zelenu politiku približi domaćoj javnosti. Iako su ciljevi djelovanja ostvareni kroz rad sa određenim ciljnim grupama zelena politika i dalje nema dovoljnu vidljivost niti prepoznatljivost u široj javnosti. Jedan od osnovnih razloga za takvo stanje je orgraničenost pristupa masovnim medijima koji su prije svega zainteresovani za partikularne i aktuelne teme, pojedinačne događaje, te ne daju prostor da se predstavi šira slika alternativnog razmišljanja. Continue reading