Istog dana kada mi je laknulo zbog vesti da je poljski vrhovni sud povukao odluku o ograničavanju prava na abortus saznao sam i da ću postati stric. Prva stvar na koju sam pomislio bila je “Jadno dete, u kakav svet dolazi.” Ali moj stav da ovo “nije vreme za decu” razbijen je izrazima iskrene radosti i sreće koje viđam suviše retko u ovim teškim vremenima da bih se usudio da ih kvarim. Tada mi je postalo jasno – naši lični stavovi nemaju nikakvog uticaja na realnost.
Nikada nisam verovao da ću citirati Ben Šapira ali “činjenice ne zanima naše mišljenje”. I to nas dovodi do misaonog eksperimenta austrijskog fizičara Ervina Šredingera iz 1935. godine. Sve dok se ne otvori kutija u kojoj je mačka, ona je paradoksalno u isto vreme i živa i mrtva. Ali ovo je samo misaoni eksperiment, ni jedna realna mačka nije stradala zbog njega.
O klimatskim promenama se svašta govori. One su stvarne – one nisu stvarne; Topi se Arktik – to je prirodni proces, imali smo mini ledeno doba od 16. do 19. veka; Za to su krive zemlje razvijenog sveta – za to su krive nerazvijene zemlje koje koriste fosilna goriva; Greta Tamberg je heroina – Greta Tamberg je klinka; Sezona pataka – sezona zečeva…
Ali kuda vodi intelektualno onanisanje? Za razliku od Šredingerove mačke, budućnost naše planete nije misaoni eksperiment. Činjenica je da naša planeta do sada prošla kroz pet perioda masovnog izumiranja gde je nestalo između 60 i 95 posto živog sveta na njoj, ali ni jednom se (do sada) nije desilo da je masovno izumiranje izazvala misleća vrsta koja na njoj živi. I možda nas Priroda neće progutati za našeg života, ali šta je sa našom nerođenom decom? Dokle smo spremni da licitiramo da li je opasnost klimatske krize ozbiljna, realna ili samo nepotrebno katastrofiziranje aktivističkih zelota koji vole da grle drveće? Realnost je nemilosrdna, realnost nema stav. Priroda je samo-proizvodeća mašina koju možemo da pokušamo da kontrolišemo, ali nikada nećemo ukrotiti. Ona ima mehanizme koji rade savršeno, stariji su i od nas i od nauke.
Greta Tamberg je rekla “Ne želim da se nadate, želim da paničite”. Ali moj, jednako nebitan, stav je da nam ni nadanje ni panika ničemu ne služe. Samo besprigovorno i voljno povinovanje prirodi i njenim mehanizmima, kojih smo i mi sami integralni deo može da zaustavi sumrak ljudske civilizacije.
Aleksandar Elezović
glasnikokvir.wordpress.com 