Možda se čini apsurdnim da je stanovanje gorući problem u Srbiji kad se uzmu u obzir činjenice da je više od 95% stambenih jedinica u privatnom vlasništvu i da je značajan procenat tih jedinica – neiskorišćen. Čini se još apsurdnijim da se institucionalni i pravni okvir, uspostavljen za pomoć socijalno najugroženijima, do te mere urušio da je građanima preostalo jedino da se samoorganizuju i preuzmu njegovu funkciju.
Veliki procenat ljudi u Srbiji živi u nasleđenim domovima, te nije suočen sa nestabilnošću iznajmljivanja na sve promenljivijem tržištu; međutim, zbog sve viših troškova života i tvrdoglavo stagnirajucih zarada, mnogima među najsiromašnijima prete moguce deložacije zbog neplaćenih računa za struju od kojih neki iznose i samo 4000 EUR, kao i zbog drugih, sve besmislenijih i proizvoljnijih, kriterijuma. Nacionalni sistem socijalne pomoći postavlja ozbiljna ograničenja kada je u pitanju mogućnost za prijavu, a sama pomoć (ako uspete da ostvarite pravo na nju) je često nedovoljna za izdržavanje porodica. Minimalna zarada nije dovoljna da odgovori na osnovne potrebe ljudi, a mnogi od građana u najnepovoljnijem položaju – uglavnom oni koji dolaze iz već ranjivih i marginalizovanih zajednica – prisiljeni su na težak fizički rad i/ili se okreću nekonvencionalnim i često ilegalnim aktivnostima kako bi zaradili za život.
Tamo gde su državne institucije i programi zakazali, lokalne organizacije i inicijative su se pokazale. Više grupa građana formiralo je para-institucionalne mreže u okviru kojih pružaju različite vrste podrške i pomoći onima koji žive na ulici, u siromaštvu i/ili im nedostaje stabilan izvor prehrane. Članovi/ice ovih grupa organizuju i sprovode najrazličitije aktivnosti: lokalni kolektiv pruža fizičku zaštitu ljudima kojima preti izbacivanje iz domova, drugi pruža pravnu i administrativnu pomoć onima koji se suočavaju sa sudskim ročištima ili pokušavaju da dobiju socijalnu pomoć, dok treći samostalno priprema i deli obroke beskućnicima i siromašnima… Organizacija koja se bavi izdavanjem časopisa zapošljava ljude iz marginalizovanih zajednica, uključujući i one koji žive na ulici; jedan kafe bar zapošljava mlade koji žive u neformalnim naseljima. Najistaknutija institucija koja nudi sklonište, hranu, školski pribor, kulturne aktivnosti i slično mladim beskućnicima jeste nevladina organizacija.
Globalna zdravstvena kriza prouzrokovana Covid-19 pandemijom je samo pogoršala ove probleme. Pri uvođenju policijskog časa i mera zaštite, od ljudi se očekivalo da što više ostaju u svojim domovima, da izbegavaju društvene interakcije, kao i da rade od kuće ukoliko je to moguće. Međutim, oni koji nemaju krov nad glavom ili osnovne uslove u domu, poput kanalizacije ili struje, nisu ni uzeti u obzir. Lokalna organizacija koja radi na odbrani ekonomskih i socijalnih prava građana/ki pisala je vladi, tražeći da se formira telo koje bi za zadatak imalo rešavanje pratećih problema siromašnih i beskućnika, ali nije dobila povratne informacije. Jedina vladina institucija koja služi kao privremeno sklonište za beskućnike bila je zatvorena veći deo godine, a zabeleženi su i slučajevi onih koji su bili sprečeni da je uopšte napuštaju kako ne bi bili lišeni mogućnosti da se vrate. Nasuprot tome, od početka pandemije mnoge lokalne inicijative i organizacije su proširile svoje polje delovanja i intenzivirale svoje aktivnosti.
Napori ovih različitih lokalnih inicijativa i organizacija da pomognu beskućnicima i siromašnima osvetlili su jednu osnovnu istinu: da mi kao građani/ke, i kao društvo, moramo posmatrati ovaj problem kao sistemski i da ničemu ne služi samo saniranje posledica bez razjašnjavanja uzroka, odnosno korena problema. Takođe, ne možemo dozvoliti da država nastavi nezadovoljavajuće da funkcioniše i da prenosi svoje obaveze i posao koji bi trebalo da obavljaju državne institucije na šačicu filantropa, aktivista-volontera i dobrih Samarićana.
Sve ovo i mnogo više o položaju beskućnika u Beogradu i izazovima s kojima se oni suočavaju – pre pandemije i tokom pandemije – kao i o tome ko su zapravo beskućnici, kako su to postali i ko je odgovoran za njih, saznaćete iz našeg filma, koji će biti dostupan na internet stranici http://www.namarginidrustva.zelenaomladinasrbije.org od 18. arpila u 20:00 časova.
glasnikokvir.wordpress.com 