U okviru ovogodišnje Akademije ‘Zeleni Horizonti-Dobar kolektiv’ u organizaciji Polekola pod potkroviteljstvom Zelene Evropske Fondacije (eng. Green European Fondation) članovi/ce Zelene Omladine Srbije imali/e su priliku da se upoznaju i razmene iskustva sa aktivistima/tkinjama iz regiona. Događaj je pokrio različite teme: stvaranje jačih, bezbednijih organizacija, brigu o psihičkoj bezbednosti i mentalnom zdravlju, sa posebnim akcentom na prevenciji sindroma pregorevanja unutar Zelenih i građanskih pokreta. U daljem tekstu, želimo da podelimo neka od učenja koja su proizašla iz ovog događaja.
Na samom početku podvukli smo pitanje nesigurnosti koju osećamo mnogi – kako će nam život izgledati u budućnosti, obzirom na znanje koje imamo o promenama koje će životna sredina neminovno pretrpeti, a sa njom i društveni konteksti? Motiv psihofizičkog zdravlja i eko-anksioznosti se protezao kroz ceo događaj, nesto što inače vidimo kao zanemareno u opštoj svakodnevnici. Prepoznali smo i dobru metodologiju kao odgovor na umirivanje ovih, sve većih unutrašnjih kriza koje osećamo: razgovor među aktivistima/tkinjama koji deluju u različitim okvirima.
Izražavali smo poteškoće u svakodnevnom bavljenju aktivizmom, otpore na koje nailazimo ali i napore koje ulažemo. Sa druge strane, pričali smo o tome kako da se izborimo sa određenim rizicima sa kojima se suočavamo i mapirali određene organizacijske imperative. Neophodno je graditi i održavati psihološku bezbednost i bezbedan prostor unutar organizacija jer famozno mentalno sagorevanje (eng. burnout) koje proizilazi iz kontinuiranog stanja stresa, može biti stvar pojedinca/ke ali može biti i produkt same zajednice. Sa tim u vezi, potrebno je jačati unutrašnje strukture organizacije kao i spoljne mreže podrške, jer se sa bezbednim, organizovanim kolektivom koji kontinuirano dela, jača stabilnost organizacije i umanjuju uticaji spoljnih i društvenih faktora stresa.
Akademija je pokrila još jednu nedovoljno pokrivenu temu u aktivizmu: konflikti unutar organizacija. U okolnostima stresa i neretko neplaćenog rada, kao i spoljnih faktora koji stvaraju dodatni stres na pojedinca i kolektiv otvara se i velika mogućnost javljanja konflikata. Različiti stilovi i načini komunikacije su nešto što nas može usporiti u rešavanju konflikta, stoga je važno uspostaviti organizacijsku rutinu i u ovom aspektu (definisati i negovati bezbednu komunikaciju). Pri rešavanju konflikta naročito podsticajno može biti oslikavanje ekologije ciljeva, gde se naši motivi prepliću ili stoje zajedno u široj slici, uprkos razmiricama. U ovakvim situacijama, unutar organizacija, bitno je da očuvamo orijentaciju na iznalaženje rešenja, dok za ciljeve/širu sliku našeg delanja – čuvamo fokus na probleme.
Borbu za korenite promene u sistemu definisali smo kao dugoročnu i neprekidnu. Sa tim u vezi, kao i našim ograničenim ličnim kapacitetima, izvodi se zaključak da je bitno graditi održiv i zdrav kolektiv, koji zajedničkim snagama prevazilazi sve pomenute prepreke. Drugim rečima, čuvati plamen kako bi se borba nastavila.
Ka boljem svetu, malim i solidarnim koracima!
Nikola Palibrk Ristić
glasnikokvir.wordpress.com 