U poslednje vreme imali smo prilike da se suočimo sa brojnim političkim i društvenim pitanjima koje su direktno uticale na našu budućnost i na naš položaj u ovom društvu. Bez obzira iz kojeg kraja Srbije dolaziš ili na tvoje političko opredeljenje, bez obzira da li si i dalje u srednjoj školi ili možda ipak studiraš, zumer ili bummer, u poslednjih par nedelja smo imali prilike da vidimo zašto je politički angažman važan za našu budućnost i pokazali smo kako možemo da se izborimo za naša prava i za naše interese, od angažovanja učenika po pitanju Državne mature pa sve do odbrane Savskog nasipa od strane građana. Međutim, ipak smo pokazali i ozbiljne mane u našoj borbi za bolju budućnost, kada smo pustili da se izvuku oni koji misle da je u redu da kradu i kupuju diplome samo zbog toga što imaju ministarske ili gradonačelničke fotelje, dok mi koji nemamo tu privilegiju zapravo moramo i da učimo neku školu da bi imali diplomu. Takođe, svedočimo još jednoj u nizu kriza koja nam samo otežava da rešimo realna životna pitanja, sa kojima se suočavamo i ti i ja u našem svakodnevnom životu, poput stambenog pitanja ili inflacije, zaposlenja, zdravstva ili obrazovanja,a da ne razgovaramo o problemima poput manjka demokratije, evrointegracija, zaštite životne sredine itd. Mi danas živimo u društvu gde vlasti nije stalo za naše probleme, u državi koja nas aktivno isključuje iz svih tema u kojima moramo da budemo uključeni i u vremenu u kojem budućnost nemamo. Zato, evo, idu izbori (da, ponovo), i šta nam je činiti? Zašto su ovi problemi važni i kako i gde da se angažujemo da ih rešimo? Za čije babe zdravlje bih se ja sada angažovao kada znam da od ovih ništa neću moći da promenim?
Pa, složiću se odmah sa tobom, najlakše je napisati neki tekst o problemima o kojem smo svi čuli trista puta za koje niko realno ne nudi neka rešenja koja nama odgovaraju i za koje verovatno ni ti ni ja nemamo neko pismeno rešenje. Međutim, isto je tako lako sedeti na Instagramu ili TikToku i gledati kako nam oduzimaju život i da misliš kako su svi ti političari ili aktivisti isti kao ovi koji su nam oduzeli budućnost i da je bolje da potisnuti sve te probleme i ostati kod kuće baš tada kada se o budućnosti i odlučuje. Doduše, takav način razmišljanja koje mnogi u našoj generaciji imaju je upravo posledica toga da i dalje ne postoji niko ko je spreman da nam se obrati i da nas realno sasluša i da uzme naše probleme u obzir. I ja ovde ne mislim samo na političare koje su sada na vlasti, već i o onima koji žele da budu jednog dana na vlasti, jer u svom dosadašnjem dugogodišnjem iskustvu u omladinskoj politici, ni jednom nisam čuo da neko ili iz vlasti ili iz opozicije želi da realno dođe i da sasluša realne životne probleme sa kojima se suočavamo. I samim tim, nije ni čudno da se naša generacija mnogo više bavi pitanjima koje veze s vezom nemaju sa našim svakodnevnim životom, poput pitanja nezavisnosti Kosova, nego da se bavimo pitanjem kako nemamo adekvatnu zdravstvenu negu koja je nama potrebna, na primer. I postoji razlog zašto je to tako, a to i potkrepljuju brojna istraživanja koje su radile organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja i položaja mladih u Srbiji, pobunili smo se zato što smatramo da nam je bitno da iskažemo svoj stav po pitanju Kosova, ali nismo se aktivno pobunili kada je u pitanju naša svakodnevnica, i samim tim, zašto bi nas bilo ko i čuo, kada mi ćutimo. Međutim, i mi mladi treba da učimo od naših najmlađih, pa samim tim hajde da pogledamo šta su uradili srednjoškolci da bi uopšte razumeli kako da se angažujemo u borbi za naša prava.
Preko dvadeset i pet hiljada srednjoškolaca potpisalo je peticiju protiv Državne mature, projekta Ministarstva prosvete koji je ima toliko mana da je, umesto da olakša srednjoškolcima da upišu fakultete koje žele nevezano za njihov socijalni status i kvalitet obrazovanja, otežao upis podstičući više testova što tokom same državne mature, ali i još važnije, ostavljajući prostor fakultetima da zadrže prijemne ispite što je i obesmislilo ceo projekat. Kao posledica angažovanja srednoškolaca, ova tema je trenutno jedna od najvažnijih tema u medijima, pa su i srednjoškolci i profesori pozvani na konsultacije u Ministarstvo prosvete kako bi razgovarali o problemu koji se direktno tiče njihove budućnosti. Ili, ne moramo da se ugledamo samo na mlađe od sebe, već možemo malo i da vidimo kako su se ovi bumeri nedavno izborili za svoja, ali i za naše pravo na život. Nedavno je Grad Beograd hteo da sprovede projekat kojim bi se splavovima na Savskom keju dopremio vodovod i kanalizacija. Na stranu to što 40% ovog grada nema pristup kanalizaciji, što je isto problem koja ova vlast očigledno ne želi ili ne ume da reši, ovaj projekat bi direktno ugrozio bezbednost preko dvesta hiljada građana Novog Beograda koji bi se jednog dana probudli i umesto da kukaju o problemima u GSP-u, do škole/faksa/posla bi plivali u Savi i Dunavu. Takođe, ovaj projekat direktno krši Zakon o vodama koji zabranjuje bilo kakve građevinske radove na nasipu kako bi upravo sprečio poplave. Nakon desetak dana neprestanog dežuranja, protesta i podrške Narodnih poslanika, uspeli smo da odbranimo, barem privremeno, naš nasip i naše sugrađane.
Vreme je da uzmemo stvar u svoje ruke i da se izborimo za bolju budućnost. Budućnost bez korupcije, budućnost u kojem i ti i ja ne moramo da maštamo da imamo svoj stan i dostojanstven posao, budućnost u kojem dišemo svež vazduh i imamo pijaću vodu i budućnost u kojom možemo da živimo, ako ne bolje, onda isto kao naši vršnjaci u Zapadnoj Evropi, jer možemo, samo ako hoćemo. Zato, angažuj se i izbori se za svoja prava i za svoje dostojanstvo.
Filip Janković
glasnikokvir.wordpress.com 